U proteklom periodu, novonastalog vanrednog stanja,  svi smo imali priliku da osetimo koliko je velika veza dece i vrtića. Te koliko je ona bitna za njih. U toj vezi nesumljivo značajnu ulogu ima i porodica.

Dragi roditelji, sve ove protekle dana vaspitači i medicinske sestre upućuju podršku upravo Vama i Vašoj deci sa željom da još više ojačaju ovu vezu i na osnovu njenih snaga utiču na dobrobit deteta.

Veoma smo zahvalni vašem razumevanju i spremnosti da se oslonimo na snage naše dece.

Pri svakom obraćanju Vama mi smo se oslanjali na sve ono što zajedno sa Vašom decom gradimo u vriću.

Prvenstveno smo se oslanjali na to da je porodica primarni i najvažniji vaspitač dece. Što podrazumeva :

• da su deca lično i intimno povezana sa svojom porodicom i porodica ih najbolje poznaje;
• dečije najranije učenje i razvoj se odvija u porodici i kroz ovaj porodični kontekst se gradi osnov učenja i razvoja deteta u svim drugim kontekstima;
• porodica je od detetovog rođenja uključena u razvoj i učenje deteta i treba podržati i ojačati porodicu  u toj funkciji;
• svaki roditelj u osnovi želi dobro svom detetu, samo je nekima u tome potrebna veća podrška ;
• predškolski program može upotpuniti dečja porodična iskustva odrastanja i učeja ako se razvija kroz partnerske odnose sa decom

Tokom ovog načina saradnje vaspitači preispituju svoja polazišta, pretpostavke i Vaša očekivanja. Veoma nam je važan dijalog i  ocena onoga što radimo. Slobodno uputite svoje mišljenje slaganje ili neslaganje u periodu ove saradnje. Izuzetno je važna reakcija dece na sve ono što radimo zajedno uz neopisivu zahvalnost Vama roditeljima koji neizmerno doprinosite u ovoj podršci.

Ono što će posebno doprineti kvalitetu naše saradnje jeste i individualna konsultacija vaspitača i roditelja o detetu, te Vas takođe molimo da je bez ustručavanja uključite. Pošaljite poruku vezanu lično za Vaše dete, konsultujmo se. Na svakom nivou podrške porodici uključena je i naša stručna služba- pedagog, sa kojim se možemo posavetovati oko vaših dilema, a na nju će Vas uputiti vaspitači iz grupe kojoj pripadate.

Osnova naše podrške zapravo jeste kanalisana putem igre. To je tako jer je igra osnov razvijanja i ispoljavanja svih dimenzija dobrobiti deteta.

Važno je znati da dete u igri gradi identitet i odnose, istražuje i konstruiše značenje, stvara simbole uživa i raduje se.

Veoma nam je važno da dete uživa u igri. Da ono gradi igrovni plan i pravila u igri.

Igra je za dete nezamenljiv način učenja od prvog dana života i ujedno prirodan, za dete svojstven način kojim istražuje i saznaje o sebi i svetu koji ga okružuje. Igrati se sa detetom znači stvoriti prilike za dete da saznaje, otkriva i ovladava svojim veštinama i svetom koji ga okružuje. To, takođe, za roditelja znači šansu da upozna način na koji dete misli, zaključuje, oseća i doživljava.

U igri je sve moguće, sve povezano i sve realno, a dete može da u potpunosti pokaže svoju autentičnu radoznalost i motivisanost da uči, svoju kompetentnost da postavi pitanja o sebi i svetu i nađe odgovor na njih. Igrati se može bilo čime (pogotovo ovim blagom prirode koje poseduju naša dvorišta sada-u proleće) – tako da je za razvoj deteta daleko važnija veština slobodnog manipulisanja različitim dostupnim materijalima (karton, pesak, brašno, pirinač, trava, boje, voda, drvo…) ili predmetima koji dete okružuju (ćebad, posuđe, krpe…), nego igranje gotovim igračkama. Igra deteta predstavlja način na koji dete živi, pa, iz detetove perspektive, svaka aktivnost može biti igra: kuvanje , sređivanje dvorišta, spremanje, sadnja cveća ili povrća I briga o istom, kao  I bilo koji ritual u kući). Zato (iako je važno da se obezbedi makar kratko vreme samo za igranje) igra sa detetom može, a ne mora, da zahteva vreme i prostor organizovan isključivo oko igranja igračkama.

Jelena Branković kaže da je igra proces kojim rukovodi dete – dakle daje mu šansu da upravlja, delegira, donosi odluke, osmišljava pravila. Igra je proces bogat prilikama za istraživanje emocija (i svojih, ali i emocija drugih), zahtevima za socijalnu razmenu, komunikaciju, širenje rečnika i znanja, izazovima za pokrete različitih vrsta – prstiju, tela, kombinaciju pokreta, izazovima za logičko razmišljanje, zaključivanje o uzrocima i posledicama, osmišljavanje likova, zapleta i slično. Igra je proces u kom se dešava celoviti razvoj. Mogućnost roditelja da u igri učestvuje, zapravo privilegija staratelja.

Igra je  važna zbog toga što je igra najviši oblik istraživanja i da sve druge aktivnosti u vrtiću koje nisu igra treba organizovati prema igrovnom obrascu, odnosno tako da su zasnovane na istraživanju, neočekivanosti, upitanosti, otvorenosti, dobrovoljnosti.

Dobar podsticaj za nestrukturirane igre mogu da budu priče koje sa detetom čitate. One nude ideje za likove, radnju, doživljaje i zaplete koje možete proigravati, ili ih menjati – davati drugo rešenje za zaplet, menjati osobine lika ili unositi nove elemente radnje, novi prostor gde se radnja dešava, povezati više različitih priča – pa napraviti priliku da likovi iz jedne pomažu likovima iz druge priče i slično.

Stručni saradnik –pedagog Jovana Kovačev